Fenjer | Ni sluge, ni gospodari - anarhisti/slobodari

Jaz

Pet dana. Samo 120 sati deli sukobe u Rimu tokom demonstracija koje su organizovali Indignati („Ogorčeni“) od onih koji su izbili na trgu Sintagma u Atini, drugog dana generalnog štrajka. U oba slučaja, oni koji žele da okončaju svet novca i vlasti – i koji bi radije da nekoliko dana hodaju s kapuljačama na glavama nego da celog života nose kravate – našli su se ne samo naspram siledžija u uniformama, postrojenih da brane svoje gospodare, već i naspram poslednjih branilaca sve ranjivije države: građana, u njihovoj najlevljoj i najmilitantnijoj varijanti. To su oni koji su u Rimu pokušali da ustroje sve one koji nisu marširali u istom ritmu, koji su pozivali snage reda da intervenišu i aplaudirali im. To su oni koji su požurili da obave doušnički posao, da pravosuđu obezbede fotografije koje su napravili najraznovrsnijim tehnološkim pomagalima. I da, to su oni koji su se u Atini postrojili…

Situacionistička internacionala – Beda studentskog života

razmotrena u njenim ekonomskim, političkim, socijalnim, psihološkim, seksualnim i posebno intelektualnim aspektima, uz skroman predlog za njeno ukidanje <blockquote> 1. Učinimo sramotu još sramnijom tako što ćemo je učiniti javnom 2. Nije dovoljno da se teorija ostvari u praksi; i praksa mora pronaći svoju teoriju Holandija: Provo SAD: Studentski pokret Istočna Evropa Engleska Japan: Zengakuren 3. Stvoriti situaciju posle koje nema povratka </blockquote> 1. Učinimo sramotu još sramnijom tako što ćemo je učiniti javnom Opšte je poznato da je student, uz popa i pandura, najprezrenije stvorenje u zemlji Francuskoj. Ali, razlozi za taj prezir često su pogrešni, oni koji samo odražavaju vladajuću ideologiju, dok razlozi koji taj prezir čine potpuno opravdanim s revolucionarnog stanovišta…

Alfredo M. Bonanno – Policija

Moderna koncepcija policije, ma koliko to čudno zvučalo, upravo je takva jer ima restriktivno značenje, naime, ograničena je na službu javnog reda, na bezbednost građana. Danas se govori o policiji upravo zbog toga što je postalo moguće izdvojiti jednu političku aktivnost različite prirode, to jest, kao organizaciju državne moći u mnogo širem i dovoljno apstraktnom smislu. Bitno je obratiti pažnju na razvoj ove distinkcije, jer je moguće da ona već nestaje, i mogli bi da se pojave, kao što se uostalom i najavljuje, pokušaji ujedinjenja dve aktivnosti moći. Grci nisu imali policiju, niti su imali ideju o organizovanom sistemu javne bezbednosti. Ni Rimljani je nisu imali, već su je nadoknađivali samom političkom strukturom države – odatle antički termin politica,…

Prijedlozi za društvo bez države

Prijedlozi za društvo bez države Poljski događaji iz ’80. jasno su opovrgli argumente birokracije. Prvi put se dogodilo da su radnici jedne socijalističke zemlje jedinstveno, kao klasa, izjavili da država i partija koja ima vlast ne predstavljaju njihove interese, da im je potrebna vlastita organizacija koja će im pružiti zaštitu od države i partije. U zemljama sovjetskog tipa – SSSR-u i Istočnoj Evropi – na vlasti je navodno radnička klasa, uz posredovanje “proleterske” države i partije. Nasuprot tome, poljska radnička klasa je stvari stavila na svoje mjesto: ima onih koji vladaju i onih koji su eksploatirani. Ovi drugi su ti koji se, zbijeni u jedan slobodan sindikat, nastoje obraniti. Kako na istoku tako i na zapadu jedna parazitska, manjinska vladajuća klasa iskorištava radnike. Ta elementarna istina je već odavno očigledna i s izvanrednim stanjem, uvedenim u prosincu, postala je samo još jasnija. Bit će interesantno promatrati, nakon ovoga, što će…

Što je dug?

Intervju s ekonomskim antropologom Davidom Graeberom otkriva mitove suvremene ekonomije. David Graeber je autor knjige “Dug: prvih 5,000 godina” (“Debt: The First 5,000 Years”, London: Melville House, 2011). Intervju vodi Philip Pilkington, novinar i pisac iz Dublina. Počnimo. Većina ekonomista tvrdi da je novac izmišljen kako bi zamijenio sistem trampe. Ali, ti tvrdiš nešto potpuno drugačije, zar ne? Da. Sve nas uče standardnu “nekad davno” priču – to je bajka. Uistinu ne zaslužuje drugačije predstavljanje: prema ovoj teoriji sve su transakcije bile trampa. “Znaš što, dat ću ti dvadeset kokoši za tu kravu.” Ili tri šiljka strelice za to dabrovo krzno ili što god. Ovo je stvorilo poteškoće, jer tvoj susjed možda trenutno ne treba kokoši, pa onda morate izmisliti novac. Priča seže…

Mihail Bakunjin: Primer Kneževine Srbije

U ovom odlomku iz 1873. Bakunjin, kroz primer Srbije u njegovo vreme, diskutuje da država nije samo “izvršni odbor kapitalističke klase” te da država može postati “samoobnovljiva” diktatura kojom vladaju i narod i birokratija, i da u takvim okolnostima, kako bi obezbedio lagodan život za sebe, ogromni birokratski aparat stvara “sopstvenu državu” . Bakunjin se osvrće i na koncepte velikih država poput Dušanovog carstva, koje kao i sve imperije, nekadašnje ili sadašnje, postaju teže za zajednice i udaljenije od narodne samouprave što je veći njihov organizam, a interesi vladajuće nekolicine suprotstavljeniji interesima zajednica. Lako je primetiti da se današnja situacija, skoro više od jednog veka kasnije, razlikuje utoliko što smo pored birokratske, …

Venona Q. – Skandalozna razmišljanja (Nekoliko beleški o građanskom anarhizmu)

Nekoliko beleški o građanskom anarhizmu Uvek iznova, u cikličnom ritmu, kolektivistički ili socijalni anarhizam pokazivao se ograničavajućim za neke anarhiste, dok je anarhistički individualizam dobijao na snazi. Sve je počelo negde početkom XX veka, kada su neki veliki anarhistički mislioci počeli da dovode u pitanje razne komunističke dogme. I to se dešava opet: još jednom možemo da vidimo kako se socijalni anarhisti grče u panici, kada nešto prekine njihov lagodni dremež i kada, svesno ili nesvesno, samo jačaju Državu osuđujući svoje neposlušne sestre i braću, u kojima izgleda vide pretnju za upražnjavanje onoga što je jedan drug tako prikladno opisao kao „građanski anarhizam“. To je zaista užasno stvorenje, taj građanski anarhizam. Ljigavo, kukavičko i despotsko čudovište, sa očima na potiljku, koje uporno pokušava da bude ono što anarhizam verovatno nikada neće postati – poslastica za moderne, potrošačke mase. Jedan od najvećih kvaliteta onih koji kreću u te nove napade jeste to što…