U danu (17. jun 2012.), kada je izborni spektakl u Grčkoj izašao na bis a pozornicu delile klape od staljinističkih preko demokratskih i nacionalnih do nacističkih, grupa od oko 10 ljudi ušla je na glasačko mesto broj 18. u Eksarhiji, napala dvojicu pandura koji su se tamo nalazili i zapalila glasačku kutiju. Sledi tekst koji je objavljen 18. juna povodom ove direktne akcije
***
Sve oko nas se izgleda odvija u okvirima ucenjivačkih dipola: memorandum/antimemorandum, drahma/evro, fašizam/antifašizam. Možda je čak i u našim redovima potrebno ustati, zauzeti stav u ovoj liminalnoj konjunkturi. Ipak, ni za trenutak ne zaboravljamo jedini pravi dipol: revolucija ili saglasje (harmonija) sa postojećim.
Odbijamo konsenzus, njihove dileme, klasistički mir. Bezbednost se tiče profita lokalnog i međunarodnog kapitala; sloboda se tiče svih ostalih. Država i kapital, fašisti i banke nisu nevidljive sile. Oni imaju imena i adrese. Bilo bi bolje da počnu odbrojavati dane svog izobilja.
Osvrćemo se, gledamo u protekle godine, u teške borbe. Kako barikade i vatre od 12. februara mogu stati u glasačke kutije? Kako se glasovi koji viču “Dosta je bilo”" mogu strpati u glasačke kutije, glasovi koje je podigla nekolicina dostojanstvenih proletera u vremenima kada preovladavaju potčinjavanje i strah od gubitka posla? Kako se ulične bitke mogu ubaciti u ove kutije, bitke koje su vođene od grada do grada, od naselja do naselja, protiv šljama iz Zlatne zore? Kako se naša braća i sestre mogu uklopiti u te kutije, oni koji nisu tu pored nas, a ipak su uvek sa nama, čak i u zatvorskim ćelijama režima?
U ovim liminalnim vremenima, u kojima nema prostora za rezervisanost, pokušali smo nezamislivo i učinili da prethodno “stane” u kutiju. Oko 1000ml benzina u glasačkoj kutiji na glasačkom mestu broj 18. u Eksarhiji na izborima od 17. juna predstavljaju naših 1000 glasova, naših 1000 izazova u ratu koji se ne može umiriti.
Revolucija sada i zauvek
P.S. Stisnuta pesnica za drugaricu Olgu Ikonomidu